Prevodilac kao individua

Prevodilac  je inače, pre svega stručnjak. Ne mora uvek prevodilac da bude lingvista.

Prevodilac može biti pravnik, ekonomista, lekar.itd

Ljubav prema jezičkim bogatstvima, ulaženje duboko u duh jezika, su neki od kvaliteta koji krase dobrog prevodioca.

Bez obzira na svoj posao, prevodilac nikad ne prestaje da usavršava i uči jezik, kao i maternji jezik.

On uvek ima u svom stočiću jedan ili dva enciklopedijska rečnika.

Prevodilac mora da ima izvanredno pamćenje.

Kod  konsekutivnog prevođenja pamćenje je od ključnog značaja.

Ne postoji tehnika koja može slabu memoriju i koncentraciju da pribeleži.

Sama memorija se vežba praksom.U školama za  prevođenje se vežba pamćenje,  potom se beleži. Kada se pamćenje uvežba, kreće se polako sa prevođenjem.

Dobar prevodilac je uvek spreman da prevodi, bez obzira na vreme i mesto.

Prevodilac ima dva statusa stalno zaposlen prevodilac u radnom odnosu i slobodni prevodilac.

Činjenica je da je slobodni prevodilac, najbolji prevodilac, radi kad hoće, sam određuje svoje vreme rada, radi u svom domu, i naplaćuje po cenama na tržištu.

Prevodilac mora znati gramatička pravila da bi razumeo sugestije  od svojih
kolega, ili da bi argumentovao neka  prevodilačka rešenja. Lošeg prevodioca
poznajemo, između ostalog i po tome, što kada se postavi pitanje - zašto ste upotrebili
taj oblik“ odgovara : " tako mi  taj oblik zvuči ".
Prevodilac je neumorni čitač,  knjiga, novina, prospekata, zakona,
lekarskih recepata, uputstava za upotrebu svega i svačega. Više nego
jedna  kategorija „sveznajućih neznalica“,a  kada ponekad čujemo da se kaže
za novinare, prevodilac je stalno u potrazi za informacijama svake vrste prirode. Poneki od
njih na svakom od svojih radnih jezika znaju po stotinu izreka  i poslovica jezika.

Prevodilac je po prirodi svog posla u centru paznje uvek, sve oči su u njega uprte, od njega se očekuje najvažnije da se prenese poruka, sa sagovornikom na stranom jeziku.

Shodno tome, on mora strogo da vodi računa o svom stavu, izgledu, ponašanju, načinu ophođenja i govora.

Prevodilac obavezno mora da bude prikladno obučen, da svojim izgledom ne skreće paznju na sebe. Naravno lična higijena je takođe bitna.

U svetu prevođenja glas prevodioca dolazi do izražaja i veoma je bitan.

Dakle, prevodilac i ako je umoran mora biti glasan i dovoljno jasan drugoj strani.

Postoji jedna zanimljiva priča, kada je prevodilac potreban u ratnoj zoni.

U tim situacijama isključivo idu muškarci. Prevodilac u takvim situacijama, neće iskazivati patriotizam, neće vr vređati zarobljenika, pokazaće svoju suzdržanost koja ga krasi, kao i  da mora biti superiorna ličnost u ratu  koji nesrecća obostrana za dveju zemalja.

Ovakva strana prevodilčkog posla nije atraktivna i lepa kao druge strane, ali mora se i ona pomenuti.

Blizina ljudi visokog rizika, jeste jako odgovorna i za prevodioca, ali samim tim je i prevodilac zaštićen, kao i ličnost koju prati u radu svom.

Prevodilac u svom poslu saznaje mnogo vaznih informacija, i dužan je da poštuje i čuva državnu tajnu.

Prevodilac se neće hvaliti  među svojim poznanicima i priljateljima kako zna mnogo, što drugi neznaju i čuva će se poverljivih priča.

Prevodilac ne bi trebalo nikad da potceni korisnika klijenta svog, na račun  svog znanja,tj njegovog neznanja, niti biti previše inferioran u odnosu na njega.

Može mu jedino dati kulturno savet u svom poslu, iako su klijenti često neobrazovani, i primitivni i nevaspitani ljudi.

Često se dešava da klijenti korisnici vređaju, ponižavaju prevodioca misleći da pogrešno govori ili prevodi,iako nisu kompetentni.

U tim situacijama dešava se da dođe do nervoze, u čemu najviše strada prevodilac sam.Zato prevodilac, treba da sebe smatra sredstvom izražavanja prvenstveno.Kada se žene- prevodioci nađu, u napetoj situaciji,nezgodnoj situaciji naročito može biti problem.

Konačno, prevodilac nije nikad ni šef ni direktor, već je unajmljen da radi prema nalog nekog korisnika po njegovima instrukcijama i računu, ali naravno to ne treba značiti da ga neko treba eksploatisati i ponižavati.

Zato je najbolje da pre početka rada, dogovore svi uslovi, i ako dođe do neplaniranih okolnosti na vreme otklone sve nesuglasice.

Prevodilac mora biti prilagodljiv, jel on prodaje svoje usluge drugom, određenom korisniku, gde je kupac u pravu uvek.

Jedna bitna stvar je da prevodilac mora biti nasmejan i vedar,nikako namrgođen kako bi ulivao poverenje, i napravio prijatan ambijent i atmosferu.